U svakoj sferi života ljudi, pa tako i u sajber bezbednosti, postoje mitovi – široko rasprostranjena verovanja koja nisu tačna.

Oni obično nastaju zbog nedovoljnog poznavanja kako funkcioniše sajber bezbednost.

U ovom tekstu istražićemo deset najčešćih mitova vezanih za sajber bezbednost. Svaki mit nosi sa sobom svoje zablude i opasnosti koje organizacije mogu izbeći samo ako se potrude da saznaju stvarnu istinu o sajber pretnjama.

Mit 01 - Vaša firma je premala da bi bila meta sajber napada

Verovanje: Male firme su bezbedne od sajber napada jer nisu dovoljno važne da bi bile meta napadača.

Stvarnost: Male firme su zapravo česta meta sajber kriminalaca, jer za razliku od velikih korporacija, male firme često nemaju finansijske resurse i specijalizovano IT osoblje da implementiraju snažne mere sajber bezbednosti.

Sajber kriminalci znaju da i male firme imaju vredne informacije, kao što su podaci o klijentima i finansijski izveštaji, koji se mogu unovčiti ili koristiti za krađu identiteta. Napadači koriste različite taktike, često ne previše sofisticirane, da bi prodrli u mreže malih preduzeća. Najčešće ih do cilja dovode phishing mejlovi i ransomware sakriven u prilozima.

Male firme su lak plen za napadače, a posledice sajber napada za njih su mnogo ozbiljnije nego za velike organizacije. Finansijski gubici, šteta po reputaciju, pravna odgovornost i gubitak poverenja klijenata su samo neki od mogućih ishoda. Oporavak nakon sajber napada može biti finansijski poguban za malu firmu i neretko dovodi do zatvaranja firme.

Prepoznavanje stvarnosti da nijedna firma nije premala da bi bila meta sajber napada je prvi korak ka sigurnijoj digitalnoj budućnosti. Male firme moraju ulagati u edukaciju iz oblasti sajber bezbednosti i preduzeti proaktivne mere zaštite. To uključuje implementaciju firewalla i proverenih antimalver rešenja, redovno ažuriranje softvera, obuku zaposlenih o prepoznavanju phishing pokušaja i sigurne prakse čuvanja podataka.

Mit da su male firme imune na sajber napade nije samo netačan, već i opasan. Ostanite budni, ostanite informisani i ulažite u sajber bezbednost da biste zaštitili svoje poslovanje od potencijalnih katastrofa.

Mit 02 - Antivirus/Anti-malware softver je dovoljan

Verovanje: Posedovanje antivirusa ili anti-malware softvera garantuje potpunu zaštitu od sajber pretnji.

Stvarnost: Iako su ovi alati bitni, oni nisu neprobojni. Sajber pretnje se stalno razvijaju, i oslanjanje isključivo na antivirus čini vaš sistem ranjivim na sofisticirane napade kao što su zero-day exploiti i taktike socijalnog inženjeringa.

Mnogi ljudi veruju da je imati antivirus ili anti-malware softver dovoljno da bi se zaštitili od svih vrsta sajber pretnji. Međutim, ova vera u potpunu sigurnost ovih alata je zabluda. Dok su antivirus programi ključni za zaštitu od poznatih i ranije identifikovanih pretnji, oni ne mogu detektovati nove i sofisticirane napade koji se neprestano pojavljuju.

Zbog nedovoljnog poznavanja sajber pretnji ljudi veruju da su antivirusni programi dizajnirani da pokriju sve moguće pretnje.

Surova stvarnost je da sajber napadači neprestano razvijaju nove tehnike kako bi zaobišli antivirusne barijere. Zero-day exploiti, koji ciljaju ranjivosti koje još nisu poznate proizvođačima softvera, mogu proći neprimećeno i pored antivirusa, barem dok se ne pojavi ažuriranje koje popravlja te ranjivosti. Osim toga, taktike socijalnog inženjeringa, gde napadači manipulišu ljudima da otkriju osetljive informacije, ne mogu da se zaustave pomoću antivirusa.

Napredne mere zaštite: Umesto da se oslanjaju samo na antivirus programe, korisnici i firme treba da primene sveobuhvatne bezbednosne strategije. To znači da redovno ažuriraju sistem i softvera, kontinuirano obučavaju zaposlene o bezbednosti na internetu, implementiraju firewall i sistema za prevenciju upada, kao i da uvek budu u toku sa najnovijim sajber pretnjama

Mit 03 - Jake lozinke ne treba menjati

Verovanje: Kompleksne lozinke obezbeđuju sigurnost i nema potrebe da se često menjaju.

Stvarnost: Sajber kriminalci koriste napredne tehnike za provaljivanje lozinki. Ključno je koristiti jake, jedinstvene lozinke i omogućiti višestruku autentifikaciju. Redovno menjanje lozinki smanjuje rizik od neovlašćenog pristupa.

Mnogi ljudi veruju da korišćenje složene lozinke, poput kombinacija brojeva, slova i simbola, automatski garantuje bezbednost. Ova zabluda potiče od uverenja da je teško pogoditi ili provaliti takve lozinke. Međutim, sajber kriminalci su izuzetno vešti u korišćenju tehnika kao što su brute-force napadi, gde sistematski isprobavaju različite kombinacije sve dok ne pronađu ispravnu lozinku. U tome im pomažu alati koji postaju svakim danom sve efikasniji.

Osim „grube sile“, sajber kriminalci koriste i druge tehnike, kao što su phishing i keylogging da bi otkrili lozinke. Bez obzira koliko je lozinka jaka, ako je ukucate na phishing sajtu napravljenom baš s namerom da vam je ukrade, vaš nalog može biti kompromitovan. Zbog toga treba koristiti dodatne mere zaštite kao što dvofaktorska autentifikacija, koja onemogućava logovanje samo pomoću lozinke, već traži još jedan korak potvrde identiteta.

Ljudi često promenu lozinki smatraju neprijatnim zadatkom, zbog čega izbegavaju redovno ažuriranje svojih šifri. Međutim, redovno menjanje lozinki je izuzetno važno. Ako vaša lozinka bude kompromitovana, redovna promena smanjuje vreme tokom kojeg napadač može pristupiti vašem nalogu.

Korišćenje menadžera lozinki olakšava posao promene i pamćenja lozinki. Ove alatke generišu i čuvaju jake lozinke za svaki nalog koji imate, pa vam ostaje da zapamtite samo jednu lozinku kojim pristupate menadžeru.

Dakle, složene lozinke nisu dovoljne samostalno. Kombinacija jake lozinke, višestruke autentifikacije i redovnog menjanja su ključne prakse zaštite od sajber napada.

Mit 04 – U našoj industriji nema sajber pretnji

Verovanje: Određene industrije su imune na sajber pretnje.

Stvarnost: Svaka industrija je potencijalna meta. Sajber kriminalci iskorišćavaju ranjivosti specifične za određenu industriju. Ključno je da preduzeća procene svoje jedinstvene rizike i primene prilagođene mere sajber bezbednosti.

Često se čuje tvrdnja da određene industrije, poput malih lokalnih firmi ili nekih specifičnih sektora, nisu meta sajber napada zato što nemaju dovoljno vrednih podataka ili zato što su premale da privuku pažnju hakera. Međutim, ova pretpostavka je netačna. Svaka industrija ima svoje jedinstvene izazove i potencijalne slabosti u vezi sa sajber bezbednošću.

Ova zabluda nastaje iz nepotpune informisanosti ili nedostatka razumevanja o tome kako sajber kriminalci funkcionišu. Preduzeća često smatraju da su manje privlačna za napadače u poređenju sa velikim korporacijama koje čuvaju veće količine osetljivih podataka.

Sajber napadači nisu selektivni kada je reč o metama. Naprotiv, oni traže lakše mete i često pronalaze slabosti u manjim ili manje zaštićenim industrijama. Na primer, lokalna firma možda nema informacije koje puno vrede na dark netu, ali ima informacije koje su važne za njeno poslovanje. Ako ransomware zaključa fajlove koji čuvaju te informacije, ta mala firma, koja verovatno nema backup, biće prinuđena da plati otkupninu, jer drugačije neće moći da nastavi s poslovanjem.

Bez obzira na veličinu ili vrstu industrije, nijedno preduzeće nije imuno na sajber pretnje. Zato je ključno za sva preduzeća da prepoznaju rizike i primene prilagođene mere sajber bezbednosti.

Mit 05 - Korišćenje privatnih uređaja za posao je bezbedno

Verovanje: Davanje zaposlenima mogućnost da koriste lične uređaje na poslu ne predstavlja bezbednosne rizike.

Stvarnost: Politike "Donošenje svojih uređaja" (BYOD) mogu dovesti do curenja podataka ako se ne upravljaju pravilno. Preduzeća trebaju jasne sigurnosne protokole, kao što je upravljanje mobilnim uređajima, da bi umanjila rizike povezane sa BYOD praksom.

U današnjem radnom okruženju, zaposleni često žele koristiti svoje pametne telefone, tablete i laptop računare na poslu radi veće fleksibilnosti i efikasnosti. Međutim, verovanje da je to bezbedno je ozbiljna zabluda. Lični uređaji često nisu pod istom kontrolom kao službeni uređaji, što otvara vrata različitim bezbednosnim pretnjama.

Za mnoge ljude, korišćenje sopstvenih uređaja na poslu deluje kao prirodan korak ka većoj produktivnosti. Takođe, zaposleni često osećaju veći nivo udobnosti koristeći uređaje na koje su navikli.

BYOD praksa može dovesti do ozbiljnih bezbednosnih problema. Gubitak uređaja, krađa podataka, neautorizovani pristup korporativnoj mreži i virusi koji se prenose sa ličnih uređaja na poslovne mreže su samo neki od potencijalnih scenarija.

Da bi se suzbili rizici povezani sa BYOD praksom, preduzeća treba da primenjuju efikasne mere upravljanja mobilnim uređajima. Ove mere uključuju:

1. Registrovanje uređaja: Pravilno registrovanje svakog uređaja koji pristupa korporativnim mrežama.

2. Udaljeno brisanje podataka: Mogućnost brisanja podataka sa uređaja na daljinu u slučaju gubitka ili krađe.

3. Šifrovanje podataka: Zahtevanje šifrovanja podataka na uređajima kako bi se sprečilo neautorizovano čitanje podataka u slučaju gubitka uređaja.

4. Ažuriranje softvera: Staranje da su svi uređaji ažurirani sa najnovijim sigurnosnim zakrpama i softverskim poboljšanjima.

5. Bezbednosne politike: Uvođenje jasnih bezbednosnih politika koje obavezuju zaposlene na određene postupke i mere sigurnosti prilikom korišćenja ličnih uređaja na poslu.

Mit 06 - Naš sistem sajber bezbednosti je savršen

Verovanje: Kada se sistem sajber bezbednosti postavi, nema potrebe za daljim poboljšanjima ili ažuriranjima.

Stvarnost: Sajber pretnje se brzo razvijaju. Redovno ažuriranje i unapređenje mera sajber bezbednosti su ključni za prilagođavanje novim pretnjama i ranjivostima. Statičan sistem vremenom postaje neefikasan.

Verovanje da sistem sajber bezbednosti, jednom kada je uspostavljen, može ostati nepromenjen i efikasan zauvek je opasna zabluda. U današnjem digitalnom okruženju, sajber pretnje se neprestano razvijaju, postajući sve sofisticiranije i raznovrsnije. Napadači uvek pronalaze nove ranjivosti koje mogu iskoristiti, zbog čega je za organizacije ključno da budu ispred ovih pretnji.

Ova zabluda često proizlazi iz nedostatka razumevanja dinamike sajber pretnji. Neki pojedinci i organizacije mogu osećati lažan osećaj sigurnosti nakon primene početnih mera sajber bezbednosti, misleći da su imuni na buduće napade. Takođe, može postojati zabluda da su tehnologije sajber bezbednosti besprekorne nakon što su implementirane.

Sajber kriminalci su uporni, kreativni i prilagodljivi. Neprestano razvijaju nove tehnike i alate kako bi zaobišli postojeće bezbednosne mere. Statičan sistem sajber bezbednosti, bez redovnih ažuriranja i poboljšanja, postaje zastareo i ranjiv. Nove ranjivosti u softveru, aplikacijama ili konfiguraciji mreže mogu se pojaviti, pružajući prilike sajber kriminalcima da provaljuju u sistem.

Redovno ažuriranje softvera, operativnih sistema i aplikacija sa sigurnosnim zakrpama je ključno za popravljanje poznatih ranjivosti. Odlaganje ažuriranja povećava rizik od iskorišćavanja ranjivosti.

Implementacija naprednih alata i tehnika za otkrivanje pretnji, koji koriste veštačku inteligenciju i algoritme mašinskog učenja, može pomoći u prepoznavanju neuobičajenih obrazaca i ponašanja koji ukazuju na sajber pretnje.

Takođe, kontinuirani programi obuke zaposlenih su ključni za podizanje svesti o najnovijim tehnikama phishinga, metodama društvenog inženjeringa i drugim sajber pretnjama. Obrazovani zaposleni su prva linija odbrane protiv mnogih napada.

Razvoj i redovno testiranje plana reagovanja na incidente osigurava da organizacija bude spremna da efikasno reaguje na sajber incidente. Proaktivno delovanje može umanjiti štetu koju izaziva napad.

Osim svega nevedenog, periodične bezbednosne procene i testiranje mogućnosti proboja (penetration testing) pomažu u identifikaciji ranjivosti u sistemu, omogućavajući organizacijama da otklone slabosti pre nego što zlonamerni akteri iskoriste te ranjivosti.

Mit da sajber bezbednosni sistem može ostati savršen i nepromenjen tokom vremena je opasno verovanje. Da bi se efikasno zaštitili od neprestano evoluirajućih sajber pretnji, organizacije moraju zauzeti proaktivni pristup. To uključuje redovno ažuriranje, unapređivanje i prilagođavanje svojih mera sajber bezbednosti kako bi se održala korak sa brzinom inovacija sajber kriminalaca.

Mit 07 - Pretnje dolaze spolja

Verovanje: Glavne sajber pretnje dolaze iz spoljnih izvora.

Stvarnost: Unutrašnje pretnje, uključujući zaposlene i saradnike, predstavljaju značajan rizik. Organizacije treba da implementiraju mere zaštite od unutrašnjih pretnji isto kao što to čine da bi se zaštitile od spoljašnjih pretnji.

Česta zabluda je da su glavne sajber pretnje vezane isključivo za napade spolja, poput hakera ili malvera koji dolaze izvan organizacije. Međutim, unutrašnje pretnje često potiču od ljudi koji su već deo organizacije, kao što su zaposleni, saradnici ili bivši radnici koji zadržavaju pristup mreži ili podacima.

Zaposleni i saradnici se često smatraju pouzdanim, što može dovesti do ignorisanja potencijalnih opasnosti koje dolaze iznutra. Unutrašnje pretnje mogu biti podmukle i teško uočljive. Tu spadaju situacije gde zaposleni mogu slučajno ili namerno otkriti osetljive informacije, manipulisati podacima ili izazvati štetu unutar sistema. Ponekad, ova vrsta pretnji može biti čak i opasnija od spoljnih napada, jer ljudi koji su već unutar organizacije imaju lakši pristup osetljivim podacima.

Zbog unutrašnjih pretnji, organizacije treba da ograniče pristup osetljivim podacima samo onima kojima je to potrebno za obavljanje poslovnih dužnosti, a prava pristupa treba redovno preispitivati i ažurirati prema potrebi.

Implementacija sistema za praćenje i analizu aktivnosti zaposlenih može pomoći u identifikaciji neobičnih ili sumnjivih radnji koje ukazuju na unutrašnje pretnje.

Mit 08 - IT odeljenje će se pobrinuti za to

Verovanje: Sajber bezbednost je isključiva odgovornost IT odeljenja.

Stvarnost: Sajber bezbednost je zajednički napor. Svi zaposleni treba da budu osvešćeni i uključeni u održavanje bezbednog okruženja. Saradnja između različitih odeljenja obezbeđuje snažnu odbranu od sajber pretnji.

Često se misli da je sajber bezbednost isključiva odgovornost IT stručnjaka. Međutim, sajber bezbednost je mnogo više od tehnoloških rešenja. Ona zahteva svestran pristup koji uključuje obrazovanje zaposlenih, implementaciju bezbednosnih politika i procedura, kao i saradnju između različitih sektora unutar organizacije.

Sajber bezbednost zahteva aktivno učešće svih zaposlenih, jer svaki član organizacije može biti meta sajber napada, bilo putem phishing emailova, socijalnog inženjeringa ili drugih taktika. Ako zaposleni nisu obučeni i opremljeni znanjem o sajber bezbednosti, organizacija ostaje ranjiva.

U modernom digitalnom okruženju, sveobuhvatan pristup sajber bezbednosti je ključan. Organizacije moraju ulagati u obrazovanje zaposlenih i podsticati saradnju između različitih odeljenja kako bi zajedno gradile snažan odbrambeni zid protiv sajber pretnji. Svako u organizaciji igra važnu ulogu u očuvanju integriteta podataka i očekivanja poverenja klijenata.

Mit 09 - Ne trebaju nam testovi ili obuka

Verovanje: Redovni testovi i obuka zaposlenih o sajber bezbednosti su nepotrebni troškovi.

Stvarnost: Obuka i podizanje svesti o sajber pretnjama, kao i simulacija phishinga su ključna ulaganja. Osvešćeni zaposleni su oprezniji, pa se smanjuje verovatnoća da će postati žrtve napada sajber napada.

Postoji pogrešno mišljenje da su obuka i testiranja nepotrebni trošak, posebno u organizacijama sa ograničenim budžetom. Međutim, ova vrsta investicija je ključna za očuvanje bezbednosti organizacije u digitalnom okruženju gde su sajber pretnje stalno prisutne.

Nekima se čini da su obuka i testiranja nepotrebni jer ne vide odmah vidljive rezultate ili smatraju da zaposleni već znaju dovoljno o bezbednosti.

Nepostojanje redovne obuke zaposlenih i simuliranih napada može dovesti do ozbiljnih posledica. Zaposleni koji nisu obučeni da prepoznaju sajber pretnje su lakši plen za napadače. Testovi phishinga pružaju organizaciji uvid u nivo svesti zaposlenih i identifikuju oblasti koje zahtevaju dodatnu pažnju.

Mit 10 - Malware će odmah biti primećen

Verovanje: Infekcije malverom su odmah primetne, što omogućava brzo otkrivanje i uklanjanje.

Stvarnost: Napredne pretnje mogu delovati prikriveno, ostajući neprimećen duže vreme. Organizacijama trebaju napredne alatke za otkrivanje pretnji i proaktivno praćenje kako bi efikasno identifikovale i ublažile pretnje malvera.

Postoji zabluda da će infekcije malverom odmah izazvati vidljive simptome ili upozorenja. To je istine kod nekih vrsta malvera. Međutim, neke vrste malvera napravljene su tako da ostanu neprimećene na sistemima žrtava duže vremena, često mesecima ili čak godinama. Napredni malware može delovati tiho, prikupljajući podatke ili izvršavajući zlonamerne radnje bez privlačenja pažnje. Ovaj tihi rad omogućava napadačima da prikupe osetljive informacije, špijuniraju aktivnosti, ili čekaju povoljan trenutak za izvršenje zlonamernih radnji.

Zaštita od ovih pretnji zahteva napredne alate za otkrivanje pretnji i stalno praćenje mreže:

1. Analiza ponašanja: Alati koji prate neobične obrasce ponašanja na mreži ili računarima mogu identifikovati sumnjive aktivnosti koje ukazuju na prisustvo malvera.

2. Sistematsko praćenje mreže: Proaktivno praćenje mreže i sistema omogućava brzo otkrivanje nepravilnosti i neobičnih aktivnosti koje mogu biti znak infekcije.

3. Korišćenje veštačke inteligencije: Algoritmi veštačke inteligencije mogu analizirati velike količine podataka u stvarnom vremenu, identifikujući nepravilnosti i obaveštavajući sigurnosne timove o potencijalnim pretnjama.

Zaključak:

Verovanje u mitove o sajber bezbednosti može imati ozbiljne posledice po organizacije. Ignorisanje stvarnosti o sajber pretnjama dovodi do povećanja ranjivosti, što može rezultirati finansijskim gubicima, gubitkom poverenja klijenata, krađom osetljivih podataka i oštećenjem ugleda. Ove pretnje su dinamične i stalno se razvijaju, zahtevajući stalno učenje i prilagođavanje.

Svest o sajber pretnjama, edukacija zaposlenih i stalno unapređivanje sigurnosnih mera su investicije koje štite organizaciju od ozbiljnih posledica. Prihvatanje činjenica o stvarnoj prirodi sajber pretnji je ključno za očuvanje integriteta, poverenja i dugoročnog uspeha svake organizacije u digitalnom dobu.