Supply chain napadi predstavljaju jedan od najsofisticiranijih i najopаsnijih oblika cyber pretnji danas. Ovi napadi eksploatišu poverenje koje organizacije imaju u svoje dobavljače, partnere i third-party servise, čineći ih posebno efikasnim i teškim za otkrivanje.
Šta su Supply Chain napadi?
Supply chain napad je tip cyber napada gde se napadači infiltriraju u ciljanu organizaciju kroz kompromitovanje njenih dobavljača, partnera ili bilo kog elementa u lancu snabdevanja. Umesto direktnog napada na glavnu metu, napadači biraju najslabiju kariku u lancu - često manje bezbedne treće strane koje imaju pristup ciljanim sistemima.
U svetu u kojem zavisimo od desetina, pa i stotina eksternih servisa, open-source biblioteka i cloud integracija, dovoljno je da samo jedna karika u lancu bude kompromitovana da bi cela organizacija bila ugrožena.
Zašto su ovi napadi toliko opasni?
Kao prvo - teško ih je otkriti. Napadači se ubacuju u legitimne kanale distribucije softvera, pa njihov kod izgleda kao normalan update ili bezazlena integracija.
Drugo, zbog domino efekta. Jedan kompromitovan partner ili software update može pogoditi desetine kompanija koje ga koriste.
I treće, jer se zloupotrebljava poverenje. Organizacije imaju tendenciju da veruju bibliotekama, integracijama i trećim stranama bez dodatne provere.
Tipovi Supply Chain napada
Lanac snabdevanja može da bude kompromitovan na više načina: kroz softver, kroz harver, napadom na provajdera usluga, napadom na proizvođača/vendora.
- Software Supply Chain napadi se izvršavaju kompromitovanjem softvera u procesu razvoja ili distribucije preko:
- Kompromitovanih biblioteka i dependencija
- Malicioznih paketa u repozitorijumima (npm, PyPI, Maven)
- Backdoorova u legitimnom softveru
- Kompromitovanih development alata
Primer: SolarWinds napad (2020) - jedna od najvećih cyber katastrofa desila se kada su napadači ubacili malware u Orion platformu, kompromitujući hiljade organizacija.
-
Hardware Supply Chain napadi izvršavaju se kompromitovanjem fizičkih komponenti, najčešće kroz:
- Maliciozne mikročipove ugrađene tokom proizvodnje
- Modifikovan firmware na mrežnoj opremi
- Kompromitovane USB uređaje
- Izmenjene servere tokom transporta
-
Service Provider napadi dešavaju se kada dođe do kompromitovanja preko treće strane koje pružaju usluge, kao što su:
- Cloud service provajderi
- Managed security service provajderi (MSSP)
- IT outsourcing partneri
- SaaS aplikacije
Poznati primer supply chain napada preko provajdera je Kaseya 2021. godine. Ovaj američki Managed Service Provider (MSP) iskorišćen je za distribuciju ransomwara REvil i za istovremenu infekciju više od 1.000 kompanija širom sveta.
- Vendor napadi vrše se kompromitovanjem proizvođača preko:
- Phishing napada na zaposlene dobavljača
- Kompromitovanja sistema dobavljača
- Malicioznih insajdera iz redova dobavljača
Poznat je primer supply chain napada preko CCleaner alata. Hakeri su uspeli da kompromituju razvojno okruženje i objavili su legitimnu verziju CCleaner alata koja je u sebi imala skriven backdoor. Preko 2 miliona korisnika preuzelo je zaraženu verziju softvera. Napadači su ciljano pokušavali da kompromituju velike tehnološke kompanije (Cisco, Microsoft, Intel).
Zašto je zaštita cele lančane strukture važna?
Bez obzira koliko je interna infrastruktura bezbedna, organizacija je ranjiva onoliko koliko je jaka njena najslabija karika. Ako treća strana ili dobavljač nema adekvatne sigurnosne mere, taj propust može otvoriti vrata napadačima.
Pored tehničkog aspekta, tu je i regulatorni i reputacioni rizik, jer incident koji potiče iz lanca snabdevanja može ugroziti poverenje klijenata, partnera i javnosti.
Zato je neophodno razmišljati o bezbednosti ne samo u okviru sopstvenih sistema, već i kroz čitav ekosistem u kojem kompanija posluje.
Kako smanjiti rizik od supply chain napada?
Postoji nekoliko ključnih mera koje organizacije mogu primeniti:
- Inventar i SBOM (Software Bill of Materials) – znati koje biblioteke, pakete i servise koristite.
- Procena dobavljača – u ugovorima jasno definisati bezbednosne zahteve i redovno proveravati kritične partnere.
- Princip najmanjih privilegija – ograničiti pristup API tokena, integracija i naloga samo na ono što je nužno.
- Monitoring i detekcija anomalija – postaviti alate i procese koji prate sumnjive aktivnosti i neuobičajene zahteve.
- Incident response plan – biti spreman na scenario kompromitovanog dobavljača i vežbati brzu izolaciju i oporavak.
- Edukacija – obučiti timove da prepoznaju phishing i socijalni inženjering usmeren ka developerima i partnerima.
Ključ je u proaktivnosti – supply chain napadi se ne mogu u potpunosti sprečiti, ali se njihov uticaj može značajno smanjiti pravovremenim merama i jasnim procesima.
💡 Ako želite da saznate više o praktičnim koracima za jačanje otpornosti na supply chain napade, preuzmite naš vodič „Supply Chain Security: Best practice vs. Realna implementacija“.
U njemu izdvajamo najbolje prakse, ali i prikazujemo kako one izgledaju u stvarnom poslovnom okruženju.
Zaključak
Supply chain napadi nisu samo problem „nekog drugog“. Oni koriste slabosti u ekosistemu od kog svi zavisimo – open source biblioteke, cloud integracije i treće strane. Da bi se smanjio rizik, potrebno je razmišljati o bezbednosti kao o celom lancu, a ne samo o sopstvenom sistemu. Najjača organizacija može pasti ako poverenje da „slaboj karici“.
